Српска традиционална ношња из Лепосавића

Лепосавић је најсевернија општина јужне покрајине Републике Србије, Косова и Метохије. Простире се на око 750 km2 површине. Ово је савремено рударско насеље на западним обронцима Копаоника настало на простору између старијих села Лепосавић, Улије и Тврђан. Лепосавић се налази на средокраћи између рударских области Копаоника и Рогозне и развило се захваљујући околним рудницима од којих се већина помиње још током XIX века. Рударство у области Лепосавића постојало је још током старог века, захваљујући коме се развило Римско градско насеље “Муниципијум дд” у близини данашње Сочанице. Иначе кроз читав период… ВИШЕ

Српска традиционална ношња из Звечана

Звечан значајан и карактеристичан наш средњовековни град, у коме су се и у чијој су се близини одиграли многи историјиски догађаји из ране српске прошлости и да је у њему био двор и једна црква, Географ Петар Матковић помиње да је град зидала ташта краља Милутина, византијска царица Ирена, мајка Симонидина. Други опет претпостављају  да је град Српски. Свакако је град прастар и можда пре српски него византијски, мада се, судећи по техници грађења извесних грађевина у њему (Црква и још неке просрорије непознате намене) може закључити и да је… ВИШЕ

Српска традиционална ношња из Ибарског Колашина

Подручје Ибарског Колашина простире се северно од Буковичке реке (притоке Ибра), Мокре планине и старог града Звечана на југу. Обухвата горњи слив Ибра и слив реке Рашке и допире све до планине Голије на северу. Ово подручје које представља део старе Рашке, било је средиште немањићке средњевековне државе, одакле су се, јачањем политичке и државне моћи, границе њеног простирања даље проширавале. Очувани споменици, Петрова Црква и Ђурђеви Ступови, стари град Рас, манастир Сопоћани, сведоци су и документи српске средњевековне државности са високим стваралачким достигнућима на пољу културе и уметности. Ибарски… ВИШЕ

Српска традиционална ношња из Косвске Митровице

Положај: – Косовска Митровица лежи у северном делу Косовске области, онде где Ибар у свом току прави велику окуку пред својим улазом у Ибарску клисуру и испред које, с десна, прима своју највећу притоку Ситницу. Она, тако, лежи на стартом босанско-македонском путу, који из босанско-херцеговачких предела, преко Рогозне, водио на Косово и Македонију и који се уосталом, од Фоче на Дрини, па све до Косова, поклапао са старим дубровачким путем. На ту уздужну и раније врло важну саобраћајну линију код Митровице избијају две важне саобраћајне линије са запада: једна која… ВИШЕ

Српска традиционална ношња из Вучитрна

Вучитрн се налази на северезападном делу Косова Поља, где  се јужни огранци Копаоника приближавају падинама Чичавице. Јован Цвијић је тај део Косова назвао Вучитрнски рукавац. Кроз Вучитрн протиче река Трстенка која се на излазу из града улива у Ситницу. Ситница се налази неких 200м даље од града јер је у 17. веку променила ток тако да је камени мост из средњег века остао на сувом. Претпоставља се да се на месту садашњег Вучитрна налазио римски   град   Вицијану.   У састав Српске државе Вучитрн је ушао за време Стефана Немање. У то… ВИШЕ

Српска традиционална ношња из Централног Косова

Централно Косово представља средишњи део територије Косова и Метохије. Ову област обгрљују два планинска венца, на северозападу Копаоник на југозападу Шара. Копаоникови огранци нижу се и везују један на други до Лаба, у том низу су Соколица, Црнуша, Мрамор, Пруговац итд. Од Шаре нижу се  Сиринићке планине, Неродимка, Голеш, Грабовачке планине и Чичавица. Са бокова јужно и северно затворена су ова два фронта, на југоистоку Шаре са поносним својим врхом Љуботеном и одмах преко Лепенца, затварају качаничким кланцем оба суседна ланца, а на северу одмах изнад Косовске Митровице, збијају се … ВИШЕ

Српска традиционална ношња из Приштине

Необично је, покаткад, мислити о стварима које изгледају сасвим обичне, просте, разумљиве, природне. На пример, да је Приштина некад била резиденција наших краљева, да је имала двор у коме се задржавао ,,превисоки и благочестив краљ” Стефан Урош III и у коме је ,,крјепки и самодрживи всјех Српских и поморских земаља” Стефан краљ, а после цар Срба, Грка и Бугара, одржао савет са Јованом Контакузеном. У 15. веку, Приштина је била велико трговачко место у које је доношено сребро из копаоничких и новобрдских рудника и ту се прерађивало. Од свега тога,… ВИШЕ

Српска традиционална ношња из Средачке жупе

Средачка жупа је изразито мала географска целина, потпланинска жупа под највишим венцем Шар-Планине. Захвата горњи слив Призренске Бистрице, од Превалца до Дрвен-града. То је овална котлина, затворена високим и доста стрмим странама: са истока преседлином Превалцем, са југа, високим делом Шаре (Црни Врх), са севера Ошљаком, са запада Дрвен-градом, у клисури Призренске Бистрице над Призреном. Како легенда каже на месту данашње средске жупе су се, у време када је Призрен пао под Турску власт (1455), среле две турске војске (једна из Призрена, друга из Сиринићке жупе) с циљем да покоре… ВИШЕ

Српска традиционална ношња из Сиринићке жупе

Косовска котлина је врло значајна физичка целина. По њеним пространим таласастим пољима блиставо вијугају реке мирног тока. Косовски је предео уоквирен високим планинама: Шар-планином и Проклетијама, чији су гребени оштрих врхова и назупчени као Алпи. На ивици Косовске котлине уздиже се Шар-планина, која се тако често велича у српским народним песмама. На њој је Милош Војиновић, сестрић цара Душана, напасао своја стада. По народном предању у њој спава Краљевић Марко, који ће се пробудити када васкрсне српско царство. Сваки сељак ове области зна за те остатке старе српске државе и… ВИШЕ

Српска традиционална ношња из Косовског Поморавља

Г Њ И Л А Н Е Ова котлина лежи у источном делу косова , између планина Скопске Црне Горе са јужне  и Жеговца и других мањих узвишења са северне стране. Кроз ову котлину протиче Јужна Морава , коју народ овде зове Морава. Први подаци који се односе на постојање Гњилана датирају још из 14. века. Цара Стефан Душан Силни, који  је посетио Ружицу (како се у то време звало Гњилане) негде око 1351. године и прешао преко чувеног Маскетаровог моста на реци Добруши, у центру града, и тако занавек… ВИШЕ

Српска традиционална ношња из Истока

У овом прилогу биће речи о играма из осам села Подгора, о играма Срба из Подгора. Истраживања су обављена у селима: Ђураковац, Србобран, Суви Лукавац, Жач, Осојане, Шаљиновица, Кош и Тучепо. Већина села у Подгору настала је у средњем веку, тачније у време стасавања државе Немањића. Од поменутих осам села четири су постојала у средњем веку: Ђураковац се називао Ђурбчиша, Кош-Куш, Тучепо-Тучеп, а старо име Шаљиновице било је Шајиновица. Основно занимање становника у селима Подгора је земљорадња, а допуњава је сточарство. Села су смештена “уз воде” – поред извора или… ВИШЕ

Српска традиционална ношња из Ђаковице

Ђаковица је живописан град који се простире кроз равничарске области реке Јереника (средњовековног Рибника). У давна времена, у југозападном делу Метохије,  Јаков, мало познати феудалац и господар Ђаковице, био је војвода и вазал Вука Бранковића  (? – 1398.). Сачуван је његов новац са натписом ,, Иаков” чији се примерци налазе у Народном музеју у Београду, музеју Косова у Приштини и у приватним збиркама. Седам оригиналних примерка нађено је 1928. године. У селу Мало Бонанице , а потом је десетак примерака нађено 1965. године на Новом Брду. По њему је Ђаковица… ВИШЕ

Српска традиционална ношња из Пећи

Пећ, славно средиште  српске  патријаршије, први пут се помиње  као насеље  око 1202. године, а 1220. године као село у жупи Хвосно. Утврђени манастир близу Пећи био је најпре, од краја XIII века до 1346. године столица „епископије хвостанске“ и „епископа хвостанског“, а касније све до 1766. године, са извесним прекидима, столица „велике цркве архијепископије и патријаршије у Пећи”. Још је Св. Сава у Хвосну установио Aрхиепископију, и то у селу Студеница код Пећи, па се ова епископија звала и студеничком, а за разлику од немањине Студенице, Мала Студеница. При… ВИШЕ