Г Њ И Л А Н Е
Ова котлина лежи у источном делу косова , између планина Скопске Црне Горе са јужне и Жеговца и других мањих узвишења са северне стране. Кроз ову котлину протиче Јужна Морава , коју народ овде зове Морава.
Први подаци који се односе на постојање Гњилана датирају још из 14. века. Цара Стефан Душан Силни, који је посетио Ружицу (како се у то време звало Гњилане) негде око 1351. године и прешао преко чувеног Маскетаровог моста на реци Добруши, у центру града, и тако занавек обележио историју овог српског места. У то време у близини Гњилана, у утврђењу Прилепац, рођен је Свети кнез Лазар Хребељановић, који се 1389. године, у чувеном боју на Косову, супротставио исламском надирању, и покушавао да одбрани хришћанску Европу. Много касније након српско-турског рата, у 19. веку, Гилане (како су га тада звали) је несрећно подпало под турску власт. У то време је настала и чувена песма која најбоље осликава расположење српског живља „Ој Гилане пуста варош, зар за тебе нема радост, дође Србин па се врати, а Гилане још да пати“. Гњиланци су се 1912.године напокон ослободили турске власти. Данас у Гњилану живи неколико десетина Срба, док је административни центар у селу Шилово. Неколико села, са десетак хиљада Срба у Гњиланској општини и даље опстају упркос притисцима Шиптара, а то су : Шилово, Будрига, Беривојце, Пасјане и др.
Игре и песме новобрдске Криве Реке
Игре и песме које су коришћене у кореографији: Бостан саде моме криворечке,Прешевка, Зејнел паша, Шврљиг, Селско Оро, Бугарчица, Шиловачки чачак.
Материјал за ову кореографију демострирао је Драган Стојановић из Косовске Каменице, дугогодишњи руководилац КУД-а “Радомир Поповић”,који је несебично учинио све да заједно са мном уради кореографију. На његово инсистирање у кореографији смо убацили песму „Зејнел паша” која се дуго играла, а суштина те песме која се играла је српска освета Зејнел паши који је чинио зулум Србима.
Ова кореографија је рађена 2000. године, женски костим је прикупљен на терену по поменутим селима а мушки костим је рађен у радионици КУД-а. Музику су обрађивали Томислав Дамњановић и Исмет Јашаревић
Кореографија, Ђорђе Лакушић
Сарадници, Јанко Радосављевић и Вуко Лакушић
Припрему за музички арамжман урадио, Дражен Јевтић
Музички Аранжман,
Костим , Душица Радосављевић
НАРОДНЕ НОШЊЕ СРБА У КОСОВСКОМ ПОМОРАВЉУ
(Гњилане и околина)
“Познато је да су Моравци, уопште их узевши најпозитивнији и најтврђи наш тип. Иза њих бије наша старина, нешто утврђено, нескоројевићко, оно основно што наш сељак као потврдно има. Нешто српско и царствено како ја волим да рекнем кад осећање једне истине овога реда не могу другачије речима да уобличим. За Горњо-Моравце све ово наглашено треба рећи. Горње-Моравац је тврди Србин и православац нe од јуче. Чини ти се као да је од прастарина. Везан је за груду, за причу о њој као ретко ко… Али нема Србина који ту груду зубима снажније држи. Трпљење му је огромна снага.”
Григорије Божовић, Гњилани и Горња Морава,
Јужни преглед, XIII, 1939, број 1, стр. 14-17.
Кошуља је била дугачка, равно кројена, са извезеним шарама на оковратнику и грудима. Око ње су опасиване две врсте прегача и вунени појас. Предња прегача бошча, ткана од вуне или памука, тамније боје за старије жене, а светле за млађе, једноставних је шара.
Прегаче намењене свечаним приликама богатије су шарама и изразитијег су колорита. За украшавање се користи срма и чипка у коју се ушивају шљокице. Задња прегача реп, откана од вунених нити мрке боје, украшена је по горњој и по доњој ивици дугачким ресама од фино испредених и увијених црних нити. Реп су носиле и девојке и жене. Јелек од чохе су израђивале терзије. Срмени јелек носиле су девојке, невесте и младе жене а јелек са замкама облачиле су старије жене. Од накита су биле омиљене пафте-копче за појас, као и наруквице и огрлице исплетене од разнобојних стаклених перлица.
