Српска традиционална ношња из Сиринићке жупе

Косовска котлина је врло значајна физичка целина. По њеним пространим таласастим пољима блиставо вијугају реке мирног тока. Косовски је предео уоквирен високим планинама: Шар-планином и Проклетијама, чији су гребени оштрих врхова и назупчени као Алпи.

На ивици Косовске котлине уздиже се Шар-планина, која се тако често велича у српским народним песмама. На њој је Милош Војиновић, сестрић цара Душана, напасао своја стада. По народном предању у њој спава Краљевић Марко, који ће се пробудити када васкрсне српско царство. Сваки сељак ове области зна за те остатке старе српске државе и ова народна предања.

Шарске жупе, Сиринић и Средска, простиру се између Призрена и Косова. У овим жупама су се сачували обичаји српског народа и народне ношње.

Игре из Сиринићке жупе

Обичај  Сиринићке жупе

-Одлазак невесте на воду-

После прве барчне ноћи, невеста рано рани и у пратњи девера и младожењине сестре, свекрве и још једне жене из фамилије, одлазе на воду да захвате воду и донесу кући.

Ђевер на рамену носи пушку. Када дођу до извора, он узима судове од снаше пуни их водом, снаша при узимању судова, кити ђевера кошуљом, узима судове, ђевер скида пушку са рамена и два пута пуца.

Весела свекрва и остали пратиоци, враћају се кући.

Игре и песме које су се играле и певале:

Заспало ми калинче, Карши-каршија, Лако трупче на орашче, калачојна,елено моме. У Сиринићкој жупи се још играло и Пембе, Тегнај ми оро бојано итд.

Ова игра је обичајна игра и описује прочке у Сиринићкој жупи. Прочке су се дешавале у Белој недељи, пред велики Васкршњи пост. Прочка је стара реч која значи праштање, а Бела недеља је недеља праштања.

У Белој недељи су се одржавали сабори, тако су се људи радовали долазећем посту. На саборима су се надметали кумбарењем, ко ће да направи већу кумбару, чија ће кумбара боље да гори. Веровало се да се кумбарама терају зли духови.

За ноћ пред улазак у пост, која је и најрадостнија ноћ, карактеристично је и то да се на средини куће веже јаје да виси и око тог јајета се одвија церемонија укућана ко ће први да ухвати јаје устима. Ко први ухвати јаје , веровало се да ће га целе године пратити срећа. На улазу у двориште на свакој капији је стојала по једна љуљашка на којој су се девојке љуљале.

НАРОДНЕ НОШЊЕ СРБА У СИРИНИЋКОЈ ЖУПИ

Међу најлепше делове сиринићке ношње спада превез са капом. Најлепши су они превези чији везови имају старе шаре без шљокица и срме. Превез се спушта са главе низ леђа до близу паса. Најчешћа шара која се у разним облицима понавља, зове се бистри крст и опомиње на шаре старих свештеничких одежда. У сиринићу се описивала прегача бошча , црне или тамноцрвене боје са цветном, по ивицама утканом шаром и подвијеним горњим угловима и мала задња набрана прегача алено бошче ситно набрана, са шарама јаркоцрвене и модре боје, распоређеним у виду шаховског поља, што чини особеност одређеног културног подручја.

Мушка ношња – појас вунени затворено црвене боје, широк до 25цм. Зими су мушкарци преко свега облачили још и дугачку хаљину од сукна (белог, а касније мрког) спреда отворену и без рукава. То је врста дугачког зубуна који је рано изобичајен. У чешћој употреби био је широки гуњ са широким рукавима са јакуљом  за покривање главе на полеђини (када се стави на главу и споји кукамама на темену и изнад чела, чини класичан кукулус-кукуљицу).

 

Повезани чланци