Српска традиционална ношња из Ђаковице

Ђаковица је живописан град који се простире кроз равничарске области реке Јереника (средњовековног Рибника). У давна времена, у југозападном делу Метохије,  Јаков, мало познати феудалац и господар Ђаковице, био је војвода и вазал Вука Бранковића  (? – 1398.). Сачуван је његов новац са натписом ,, Иаков” чији се примерци налазе у Народном музеју у Београду, музеју Косова у Приштини и у приватним збиркама. Седам оригиналних примерка нађено је 1928. године. У селу Мало Бонанице , а потом је десетак примерака нађено 1965. године на Новом Брду. По њему је Ђаковица добила име које се среће у српским, турским  и италијанским изворима. У турском опширном попису из 1485. уписано је као ,,село Ђаковица ” са 67 домаћинстава међу којима је било и домаћинство ,,попа сина Вукашина”. Сва лична имена у том попису су српска осим два која су могућа арбанаског порекла: ,,Крагуј, син Масара и Ђон, син Геге” . У ризници манастира Дечана налази се једно велико звоно са натписом на грчком језику из 1458. пореклом из Ђаковице.

У Ђаковици је до XVI века од доба обновљене Пећке патријаршије постајала српска црква као метох манастира Дечани. Није искључено да је она  и раније постојала у време првог трског пописа из 1485. године, када је у селу пописани свештеник,  син Вукашинов. Свакако да се налазила у српској махали која се вековима тако звала, све до 1945. године. У једној књизи дечанске ризнице  сачуван је попис књига  која су се 1834. налазиле у њој: ,,Што има у ђаковачкој црквиимјеније: два Пентикостара – едан русиски, едан српски ; едан Триод  посни русиски; два Пролога русијска; едно Чудецно светои Богородици, едан Апостол русијски; едан Требеник русијски велики; едан минеј празднички; едан Минеј општи; едан Псалтир мали; еден Часослов; едан Соборник црбски; два Осмоглацника – едан русијски, едан србски.”

Данашња српска црка Успење Богородице налази се у Српској улици број 6. То је мала, приземна, правоугаона грађевина, споља и изнутра премалтерисана . Југозападни угао цркве је горњим делом озидан у стилу оријенталног сталктитског украсног испуста. У дворишту цркве је зграда црквеног конака која представља леп примерак старе приземне куће из XIX века. Ту је и звоник подигнут у најновије време . Црква има вредну збирку икона и црквених предмета и сасуда из XVIII и XIX  века на којима су бројни записи и натписи за проучавање српског језика овога краја. Међу иконама са својом уметничком вредношћу издваја се окована икона Успења Богородице из XVII века.

Градска ношња Срба у Ђаковици, крај XIX, почетак XX века

 

Повезани чланци