ЦЕНТРАЛНО КОСОВО

централно Косово представља  средишњи део територије  Косова и Метохије. Ову област окружују два планинска венца, Копаоник на северозападу и Шара на југозападу. Копаоничко горје се простире  све до Лаба. У том низу су планине Соколица, црнуша, Мрамор, Пруговац и друге. Од Шаре се нижу Сиринићкe планине: Неродимка, Голеш, Грабовачке планине и Чичавица.

Са бокова јужно и северно  ова два фронта су затворена  – на југоистоку Шаре поносним врхом Љуботеном, а одмах преко Лепенца, качанички кланац раздваја два суседна ланца, док на северу, одмах изнад Косовске Митровице, збијени обронци Копаоника и Рогозне са звечанским кланцем затварају тај ланац.

Свако покољење прими у наслеђе од својих предака велики број тековина о којима мора да положи рачун потомству. У коликој мери је то успело, види се по томе што су Срби са овог простора  упркос врло отежаним условима живота успели да очувају своју традицију, неговали игре и песме, одржавали своје саборе на којима су се окупљали: у Прилужју на Преображење, у Липљану на духове, у Грачаници, Ропотову, доњој Гуштерици слави се на Видовдан слава цркве Светог цара, у драјчићима и неродимљу, престоници  краља  Милутина, чију славу слави ово друштво, слави се први дан по Ускрсу, у Грачаници Велика Госпођа (Велика Госпојина), у Гораждев- цу Јереминдан, у Штрпцу Ивањдан, у Призрену Ђурђевдан, у Хочи Михољдан, у Приштини Свети никола, у Подујеву и Лешку Свети Илија, у Лепосавићу Свети Василије. Сваке године се на Косову и у Метохији одржавају културне манифестације са великим бројем учесника и посетилаца:

–    Дечија смотра фолклора (годишња смотра одржана до сада у Зубином Потоку, Звечану, Шилову, Штрпцу, Грачници),

–    Старосрпски извори (настали у Истоку, а сада се одржавају у Прилижју на дан празника Преображења),

–    Великогоспојинско саборовање у Лепосавићу (које има међународни карактер) и

–    Златна фрула Косова и Метохије.

на  Косову преовлађују  игре које се играју уз певање,  које је важан део кореографског решења. Њихову садржину чине љубавни и свадбарски мотиви, као и породична осећања. Кора- ци и покрети у традиционалним  косовским играма имају кореографске елементе – то су кораци са превлачењем, лако наглашени и укрштени, затим избацивање,  додиривање земље прстима ногу, скокови, лупкање ногом, гибање у појасу, пљескање  рукама. највеће  богатство косовских игара лежи у разноврсности њиховог кореографског  облика.

најраспрострањенији облик кола је отворено, али се може срести и затворено, комбино- вано коло са соло игром у средишту круга, као и мушко и женско оро. У женским сеоским играма играње је толико мирно, да делује потиштено, а оно дуго И као да је ту да се себи да одушка, али оно не може да ослободи од осећања  потиштености и неслободе. Ритам и такт играња Косовки показује нешто колебљиво и неуједначено, аритмично. Мушкарци на селу играју живље, али се и у њиховој игри осећају трагови ропства и великих патњи из прошлости, тако да нема играчког заноса. То најбоље илуструју игре из села у околини Грачанице. По градовима, међутим, није тако. Играло се и темпераментно,  као у Приштини, неки ситни кораци су у игру унесени као украс, а међу женским играма пушћено оро је пример женског раздраганог надигравања.