Page 94 - POVRATAK ISHODISTU- KUD KOPAONIK LEPOSAVIC

94 ПОВРАТАК ИСХОДИШТУ

Лазарице су такође архаични религиозни обичај који се одржао и до данашњих дана. Шест
недеља великог поста у Средачкој жупи и у призренској кази не може се чути других песама,
осим лазаричких. Раније је у сваком селу постојала бар једна група лазарица, а често две или три,
а сада се дешава да се девојчице из два села сакупљају да би створиле групу лазарица и училе да
певају те песме. У тим условима овај обичај трпи многе промене, како у ношњи, тако и у певању
лазаричких песама.
Лазарева субота и ноћ уочи тога дана су радосни тренуци за девојчице које се спремају за
лазарице и врло ретко бива да тај обичај изостане.

Костим

Поред геграфског положаја специфичност ове жупе чини и њена карактеристична ношња.
Иако је становништвово Жупе мешовито, ношња представља јединствену целину, како у кроју
одела тако и у називима. Климатске прилике планинског поднебља су условљавале да ранија
ношња, женска и мушка, буде углавном израђена од домаћих производа, вуне, конопље и коже,
тако да чува тело од хладноће. Временом је утицај градског начина одевања на сеоски довео
до све веће заступљености фабричких производа. Богату и скупу женску ношњу све више је
потискивала одећа купљена у граду, коју су мужеви доносили из печалбе.

Ношња девојака и жена из овог краја има далеко већи број одевних предмета од мушке и
она, по мишљењу неких стручњака, спада у најлепше ношње на Балкану, како по разноликости
геометријских мотива, тако и по складу боја, особито код превеса, јелека, препашчета и појаса.
Одело девојачко и уопште женско везено је разнобојним концима и украшено гајтанима и
црвеном чохом, а проткано разним шарама. Женскиње, поред кићења много пазе и на чистоту
одела.