Page 91 - POVRATAK ISHODISTU- KUD KOPAONIK LEPOSAVIC

ПОВРАТАК ИСХОДИШТУ 91

Распоред села

Постоје различита мишљења о територијалном простирању Средачке жупе, односно
о томе, која села јој припадају, а која не. Неки аутори међу села ове жупе убрајају Јабланицу
и Врбичане, Цвијић је изоставио село Локвицу, а др Ђорђе Микић је укључио и село Севце, на
основу тога што је оно одиста својевремено припадало Призренском срезу. Други аутори, као
што је мр Пајкић, и махале убрајају у села. Не улазећи у разлоге оваквих разлика у тврдњама
цењених истраживача, данас можемо рећи да Средачку жупу чини тринаест села. У долини
Бистрице су Речане, Средска, Мушниково, делимично и Горње село, а остала на падинама. Ако као
осовину посматрамо Средачку Бистрицу, која у самом Речану прихвата Љубињску (Побијеницу) и
Манастиричку (Шијавицу), онда су, поред споменута четири села, остала распоређена на њеној
левој и десној обали: села Живињане и Плањане су на десној, а на левој су Локвица, Стружје,
Манастирица, Небрегоште, Доње и Горње Љубиње и Драјчики. У оквиру села су махале, које
нису одвојене, изузев Горњег Села чија је махала, Горње ма’ало удаљеније од самог села него
друге. На средини жупе се налази село Средска, карактеристично по својој разуђености. Оно
је сачињено од седам махала, заселака, која су међусобно удаљена између 200 и 1500 метара.
Засеоци су размештени на обе обале Бистрице, и то Рачојки (Рачјићи) и Богошовце (Богошевци)
на десној обали, Стајковце, Милачики (Милачићи) и Крајићи на левој. У махали Паличкој су Дом
културе, пошта, самопослуга, станица милиције, трговинско предузеће „Средачка Жупа”, Месна
канцеларија, Месна заједница и библиотека, а преко реке, више према Милачики, налази се
амбуланта, зграда осморазредне основне школе и црква.
Будући да су ова насеља постојала још у XIII веку, од када се помињу у повељама владара,
а вероватно и пре тога, у овом случају не може се рећи да су настала тако, што су људи бежали
од Турака и своја насеља формирали далеко од саобраћајница, дубоко у шумама и уз планинске
потоке, као што је случај са другим насељима, особито у Србији. Додуше, вероватно су управо
тако настала села Манастирица и Доње Љубиње, из страха од неких освајачких хорди, али то није
био преовлађујући начин настанка ових насеља.
Извесно је да привлачност ове жупе и кључни мотив да становништво истраје на овом
простору упркос бурним историјским збивањима, лежи у њеној географско-климатској
особености. Према средњој годишњој температури, коју одређује у првом реду надморска
висина, Средачка жупа се може поделити на три појаса: први са 10 – 11 C, други са 5 – 6 C и
0
0
0
трећи са око 1,2 – 0,4 C. Чињеница да Коџа Балкан, Ошљак, Булец и Тоцив штите ову котлину
од хладних северних ветрова у току зиме. Снежници Шаре напајају нека језера, тзв. горске очи,
на подручју Жупе, и велики број потока и речица. Највише снежника је у Коњушкама, испод
Црног врха, Караниколици и Кобилици, сви на надморској висини од 19 – 25 км. Преко лета
су посебно корисни јер се постепено отапају и напајају водом поточиће и потоке. Средачка
Бистрица у свом горњем току се зове Буковачка река, а извире на источној страни Мале планине
(Мицово планинче). Њена прва притока, Шартица, извире из Мушњиковске и Средачке Коњушке.
Љубињска Бистрица (Побијеница) извире у подножју Вртопа и Караниколице.
Некада су је красили гајеви и ливаде на пропланцима и њиве у удолинама, испресецани
бројним речицама и потоцима. Планинске стране су биле обрасле храстовом и буковом шумом и
четинарима изнад којих су се простирали непрегледни пашњаци Шаре. На њима су се напасала
стада која су у давна времена бројала и до 50.000 оваца, што данас изгледа невероватно, јер је
према попису из 1981. године на територији читаве жупе било свега 4.557 грла ситне стоке.
За време турске владавине паљевином су уништене четинарске шуме, тако да су шуме
на Ошљаку, као и оне северно од Мушникова и Горњег Села, заправо, само остаци. Паљевине,