Page 89 - POVRATAK ISHODISTU- KUD KOPAONIK LEPOSAVIC

ПОВРАТАК ИСХОДИШТУ 89

СРЕДАЧКА ЖУПА
СРЕДАЧКА ЖУПА

Средачка жупа, овална котлина затворена високим и стрмим падинама, налази се источно
2
од Призрена, у горњем току реке Бистрице. Она захвата површину од око 42 км и елипсатог је
облика, дужине нешо више од 17 км и ширине 2 – 2,5 км у ваздушној линији, са великом висинском
разликом од преко 1000 метара, ако се упореде надморске висине на путу код моста на Дрвен
потоку у клисури Дуви (511 м) и заврна тачка на Превалцу (1546 м). Има изразито повољан
географски положај према суседним котлинама. Преко ње се вековима одвијао каравански
пут каравански Солун – Скадар – Призрен – Скопље. Густина становништва највећа је у Горњем
Љубињу, а најмања у Средској.
Име је добила по Средској, њеним средишњем селу, а не, како легенде каже, по томе што
су се овде среле две турске војске – једна из Призрена, друга из Сиринићке жупе, с циљем да
покоре њен народ, који се још седам година после пада Призрена 1455. године борио против
Турака. Због тог и таквог отпора, Арбанаси, као помагачи турске војске, назвали су ову жупу „Мала
Србија”. Назив Средачка жупа је устаљен, а у појединим студијама из ранијег периода може се
наићи на Сретачка жупа или Стретечка жупа, како је рецимо, назива др Миливоје Павловић.
Нема података о могућем ранијем имену ове жупе, али називи појединих насеља и предела
– Манастирица, Калуђерица, Краљев двор, говоре да је у средњовековној Србији она имала важну
улогу, а предмети откопани приликом изградње пута Призрен – Брезовица – Скопље, комади
опеке, остаци водовода и новчићи, то потврђују и дају повод за даља истраживања, поготово
пећине Ковачница.
Рудно богатство овог краја, бакар и гвожђе, експлоатисано је још од времена Римског
цараства и Византије, затим у средњовековној Србији и касније, за време турске владавине.
О томе сведоче примитивна окна у Локвичком потоку (Гаришта), а испитивањима вршеним на
Превалцу, Булецу и на Шари изнад Љубиња, је утврђено да поред бакра има и молибдена, цинка
и хрома.