Page 89 - POVRATAK ISHODISTU- KUD KOPAONIK LEPOSAVIC
P. 89

ПОВРАТАК  ИСХОДИШТУ                                                                      89












                                             СРЕДАЧКА ЖУПА
                                             СРЕДАЧКА ЖУПА

                   Средачка жупа, овална котлина затворена високим и стрмим падинама, налази се источно
                                                                                           2
             од Призрена, у горњем току реке Бистрице. Она захвата површину од око 42 км  и елипсатог је
             облика, дужине нешо више од 17 км и ширине 2 – 2,5 км у ваздушној линији, са великом висинском
             разликом од преко 1000 метара, ако се упореде надморске висине на путу код моста на Дрвен
             потоку у клисури  Дуви (511 м) и заврна тачка на Превалцу (1546 м). Има изразито повољан
             географски  положај  према  суседним  котлинама.  Преко  ње  се  вековима  одвијао  каравански
             пут каравански Солун – Скадар – Призрен – Скопље. Густина становништва највећа је у Горњем
             Љубињу, а најмања у Средској.
                   Име је добила по Средској, њеним средишњем селу, а не, како легенде каже, по томе што
             су се овде среле две турске војске – једна из Призрена, друга из Сиринићке жупе, с циљем да
             покоре њен народ, који се још седам година после пада Призрена 1455. године борио против
             Турака. Због тог и таквог отпора, Арбанаси, као помагачи турске војске, назвали су ову жупу „Мала
             Србија”. Назив Средачка жупа је устаљен, а у појединим студијама из ранијег периода може се
             наићи на Сретачка жупа или Стретечка жупа, како је рецимо, назива др Миливоје Павловић.
                   Нема података о могућем ранијем имену ове жупе, али називи појединих насеља и предела
             – Манастирица, Калуђерица, Краљев двор, говоре да је у средњовековној Србији она имала важну
             улогу, а предмети откопани приликом изградње пута Призрен – Брезовица – Скопље, комади
             опеке, остаци водовода и новчићи, то потврђују и дају повод за даља истраживања, поготово
             пећине Ковачница.
                   Рудно  богатство  овог  краја,  бакар  и  гвожђе,  експлоатисано  је  још  од  времена  Римског
             цараства  и  Византије,  затим  у  средњовековној  Србији  и  касније,  за  време  турске  владавине.
             О томе сведоче примитивна окна у Локвичком потоку (Гаришта), а испитивањима вршеним на
             Превалцу, Булецу и на Шари изнад Љубиња, је утврђено да поред бакра има и молибдена, цинка
             и хрома.
   84   85   86   87   88   89   90   91   92   93   94