Page 90 - POVRATAK ISHODISTU- KUD KOPAONIK LEPOSAVIC

90 ПОВРАТАК ИСХОДИШТУ

Прве писане помене о Средачкој жупи срећемо у хрисовуљи краља Драгутина из XIII
века, као и у хрисовуљама краља Милутина и цара Душана из XIV века. У повељама нема села
Драјчики, Манастирица и Мушникова, али само име Манастирица говори о томе да је то био
посед манастира, а село Мушникова налазимо 1465. године у Поменику цркве Света Тројица у
Мушутишту, што је знак да су и ова села постојала.
Изузев Горњег Села, које у повељама налазимо под именом „село на Средској”, остала села
су имала иста имена. Данас више нема села Жештане које се у повељама помиње, али се нагађа
да се налазило између Живињана и Плањана. Могуће је, такође, обзиром на чињеницу да се
граничило с атаром села Речана, да то село може бити данашње Стајковце или Живињане. Само
помињање ових села у XIII веку знак је да су она постојала и раније, али су сва била манастирски
поседи – земља, људи и остала имовина, а које је од њих припадало манастиру Св. Архнгела или
Хиландару зависило је од владара, који је манастирима даривао и по више села. Како су се ти
поседи мењали, долазило је до расправе између самих манастира. Тако је цар Душан неколико
села даривао Хиландару да би након кратког времена нека од њих поново вратио и даривао
свом манастиру Св. Архангела код Призрена.
Процес ослобађања села од дажбина намењених манастирима одвијао се постепено у току
друге половине XV века, на целом простору Старе Србије, па и у овом крају. Почетком XVI века је
овај процес, иначе последица слабљења српске државе пред надирањем Турака после Косовске
битке, имао повољне последице по сеоско становништво, чија су домаћинства економски
просперирала. Тако је и Средачка жупа већ крајем XV века била привремено аутономна.