Page 99 - POVRATAK ISHODISTU- KUD KOPAONIK LEPOSAVIC

ПОВРАТАК ИСХОДИШТУ 99

Копоран се носио преко преклопника, био је такође од сукна, а на леђима је имао јаку,
велику крагну облика квадрата и величине око 30 х 30 цм, која се по киши и снегу подизала на
главу и закопчавала копчама.
Преко преклопника се носио дуг појас ткан од вуне, једнобојан или на пруге израђене у
ткању.
Средином XIX се века носила и долама, хаљетак који је допирао скоро до колена и био
украшен црним гајтанима. Пастири су носили зубун збан од сукна без украса, и то у касније јесе-
ње и ране пролећне дане када је било магле, кише или суснежице.
Опанци су израђивани од коже, са узицама беле боје. Млађи мушкарци имали су за свечане
прилике чарапе до колена, извезене при самом врху грла, које су се носиле преко ногавица.

О музици и обичајима из овог краја

Обилазак Сретачке жупе, како је мештани зову, и истраживање музике, певања и
обичаја из овог краја олакшали су нам Крунислав Костић из Приштине, рођен у Драјчићима у
староседелачкој породици, који се из Приштине вратио у родно место после ратних дешавања
1999. године и Томислав Томић – Тома, учитељ у пензији. Септембра 2007. године смо их затекли
у расправи са комшијама муслиманима, који су на сеоску школу поболи албанску заставу и
планирали како да сруше стару школу из XIV века, која спада у објекте од историјског значаја
за српску просвету и културу. Иако је у то време сада покојна чика Томина жена била тешко
болесна, чика Тома је нашао времена и стрпљења да са нама прође кроз целу жупу и одведе
нас код Ратке Ивановић, која је у том часу враћала козе са испаше и потом нам показала ношњу
Средачке жупе. Вредна сведочанства су нам дали и Векослав Стевановић, секретар Учитељског
факултета у Призрену, са седиштем у Лепосавићу, Горан и Мита Вељковићи, Милован Зарковић и
Небојша Милосављевић звани Кушнер, родом из Липљана. Захваљујући овим људима и великој
упорности екипе која је радила на истраживању овог дела Србије, наш истраживачки рад је
уродио плодом – кореографијом коју је наше Друштво по први пут извело на сценама Србије.
Осим тога, имали смо прилику за на основу казивања запишемо здравицу коју су мештани често
говорили. Ова здравица је нека врста правила понашања за печалбаре који су радили у далеким
земљама, у Америци, Аустралији и другде, али су морали да се врате кући за празнике Сабор и
Троице. Она више личи на клетву, него на здавицу, али саопштава све што је важно да би се људи
поштовали међу собом.

Здравица

Кој’ дош’о, добро дош’о,
кој’ не дош’о, никад да не дође!
Кој’ помери међу, бог памет да му помери,
да се у кући деца рађају, да славимо Ускрс,
да нам жито роди, ЗДРАВ’ СЕ!

Музички материјал сакупљен на овом подручју указује на неке елементе мелодијско-
ритмичких токова који се могу издвојити као карактеристика ове области. Као што ће и изабрани
примери показати, мелодије су претежно живахне, разигране, очигледно намењене пратњи игре.
Без претераних украса, мелодија се креће између поступног и скоковитог покрета. Ритмичке
јединице и метричка подела су правилни, засновани на парним груписањима тонова, по два или