Page 98 - POVRATAK ISHODISTU- KUD KOPAONIK LEPOSAVIC

98 ПОВРАТАК ИСХОДИШТУ

Мушка ношња далеко је једноставнија и простија. Срби су у турском периоду носили капу
накије од камиље длаке, налик кечету, тако да је она служила за прикривање етничке припадности,
чиме се избегавао сукоб са насилницима. Младићи су носили цвет на капи, а после ослобођења
1912. године је почела да се носи шајкача.
Кошуља је била без икаквих шара, врло често од конопљаног платна, ређе од памучног. Гаће
мушкарци раније нису носили, јер је кошуља била дуга скоро до колена. Чакшире, преклопник,
копарче и копоран израђивани су од сукна и обавезно опшивени гајтаном.
Чакшире су шивене од црног сукна, осим за младожењу, чије чакшире су морале бити од
белог сукна, украшене гајтанима око ногавица и чкека, два отвора симетрично начињена у висини
препона. Чакшире нису имале џепове, а везивале су се помоћу учкура. Каишеве су мушкарци
почели да употребљавају тек после првих повратака из печалбе, а убрзо потом су чакшире и
копаран замењени панталонама и жакетом.
Преклопник се носио изнад кошуље, углавном је био од белог сукна, без рукава. Сличан
хаљетак са рукавима се звао минтан. Зими су се носила оба.