Page 62 - POVRATAK ISHODISTU- KUD KOPAONIK LEPOSAVIC

ПОВРАТАК ИСХОДИШТУ

Призренски Срби су усвојили модел по коме су се одевали скадарски католици, који
се састојао од: до колена дуге памучне кошуље домаће израде, са прошивеним наборима и
фалтицама на грудима, која се облачила до тела, гаћа од памучне тканине са учкуром преко
којих су се зими носиле и вунене гаће џавре и чакшира типа шалвара, од сатена или чохе. Од
горње одеће носили су се кратки хаљеци: чохани џемадан, заправо минтан са преклапањем на
грудима који је могао имати рукаве и од свилене тканине, али је увек био тамније боје и украшен
пуцетима од гајтана, а уз то и мушки јелек фермен са истим украсним пуцетима. на ногама су
ношене обавезно беле памучне плетене чарапе без украса и плитке црне ципеле кундуре лети,
а зими чизме са ниском саром, више налик на дубоке ципеле. Старији облик обуће, напуштен до
последњих деценија XIX века, биле су плитке јеменије од штављене црвене коже које су имале
каиш за везивање преко риса.

црква Св. Ђорђа,
Призрен 2012. године

Чакшире Срба су биле црвене, смеђе или црне боје, јер су плаве користили само Турци.
Такве чакшире, потурлије или саке, набављане су из Скадра где је мајсторима на располагању
била најбоља чоха. дубоки џепови на чакширама са стране били су опшивани гајтанима, а
ногавице су преко чланака имале преклоп и напред биле изрезане да би се виделе беле чарапе.
Појас је био широк, од куповне дезениране свиле. Чарапе дуге до колена биле су првенствено
беле памучне, а могле су да буду и плетене од памука и вунице разних боја.