Page 66 - POVRATAK ISHODISTU- KUD KOPAONIK LEPOSAVIC

ПОВРАТАК ИСХОДИШТУ

занатлије. За поглавара српске цркве се ковао посебан новац, а производила се и свила. Пећ није
био познат у средњем веку само као владичанска, митрополитска и патријаршијска столица, већ
и као живо трговачко место са дубровачком колонијом. У XIV веку Пећ се помиње као место које
походе дубровачки и которски трговци; домаћи трговци (Пећанци) походе Котор, где закључују
трговачке послове са Млечанима. Трг се одржавао поред манастира, а јурисдикцију над пећким
тргом и панађурима врши Пећки архиепископ, касније патријарх. Пећке панађуре походе
дубровачки трговци и у XV веку. У Пећи је 1410. године боравио Ђурађ Бранковић са мајком
Маром и братом Лазаром.
Пећка Патријаршија је постојала до пропасти српске самосталности на дунаву 1459. године.
Тада су је Турци укинули, а њену власт пренели на охридског архиепископа. Српска патријаршија
је обновљена 1557. године, опет са седиштем у Пећи, да би је 1776. године Турци поново укинули
и ставили српско свештенство под управу Васељенске партријашије у цариграду.

И у турско време Пећ је било место познато широм српског света због „српске патријаршије
Пећке“. Патријарх никодим је 1450. године написао у Пећи повељу манастиру Хиландару, који је
имао имање у Пећи. У XVI, XVII и XVIII веку као господар Пећи помиње се феудална фамилија
Махмуд-беговића. Један од њих, према извештају млетачког провидура од 10. фебруара 1690.
године је попалио Пећ (castello Pech). Аустријски извештаји тог времена помињу Пећ (Peclia)
са 130 села у овом пределу. По једном запису, 1720. године пећки патријарх „обнови град и са
полатами“, што се свакако односи на ограђени манастир, који је пострадао од Махмудбеговића.
У XVIII веку у Пећи је било, сасим разумљиво, и српског православног становништва. У Пећи се
1736. године помиње господар Петар Андрејевић.
Путописци XIX века помињу Пећ као знатнију варош. Тако Ами Буе говори да у Пећи има
2000 кућа са 7000-8000 становника, међу којима је добар део православних Срба. Трговачка
важност Пећи тога времена огледала се у томе што је Пећка патријаршија имала преко 960
дућана. Готово у исто време кад и Буе, око 1838. године, и др. Милер помиње Пећ са 2400 кућа и
12000 становника.