Page 66 - POVRATAK ISHODISTU- KUD KOPAONIK LEPOSAVIC
P. 66

ПОВРАТАК  ИСХОДИШТУ

                 занатлије. За поглавара српске цркве се ковао посебан новац, а производила се и свила. Пећ није
                 био познат у средњем веку само као владичанска, митрополитска и патријаршијска столица, већ
                 и као живо трговачко место са дубровачком колонијом. У XIV веку Пећ се помиње као место које
                 походе дубровачки и которски трговци; домаћи трговци (Пећанци) походе Котор, где закључују
                 трговачке послове са Млечанима. Трг се одржавао поред манастира, а јурисдикцију над пећким
                 тргом  и  панађурима  врши  Пећки  архиепископ,  касније  патријарх.  Пећке  панађуре  походе
                 дубровачки трговци и у XV веку. У Пећи је 1410. године боравио Ђурађ Бранковић са мајком
                 Маром и братом Лазаром.
                       Пећка Патријаршија је постојала до пропасти српске самосталности на дунаву 1459. године.
                 Тада су је Турци укинули, а њену власт пренели на охридског архиепископа. Српска патријаршија
                 је обновљена 1557. године, опет са седиштем у Пећи, да би је 1776. године Турци поново укинули
                 и ставили српско свештенство под управу Васељенске партријашије у цариграду.





































                       И у турско време Пећ је било место познато широм српског света због „српске патријаршије
                 Пећке“. Патријарх никодим је 1450. године написао у Пећи повељу манастиру Хиландару, који је
                 имао имање у Пећи. У XVI, XVII и XVIII веку као господар Пећи помиње се феудална фамилија
                 Махмуд-беговића. Један од њих, према извештају млетачког провидура од 10. фебруара 1690.
                 године  је  попалио  Пећ  (castello  Pech).  Аустријски  извештаји  тог  времена  помињу  Пећ  (Peclia)
                 са 130 села у овом пределу. По једном запису, 1720. године пећки патријарх „обнови град и са
                 полатами“, што се свакако односи на ограђени манастир, који је пострадао од Махмудбеговића.
                 У XVIII веку у Пећи је било, сасим разумљиво, и српског православног становништва. У Пећи се
                 1736. године помиње господар Петар Андрејевић.
                       Путописци XIX века помињу Пећ као знатнију варош. Тако Ами Буе говори да у Пећи има
                 2000  кућа  са  7000-8000  становника,  међу  којима  је  добар  део  православних  Срба.  Трговачка
                 важност  Пећи  тога  времена  огледала  се  у  томе  што  је  Пећка  патријаршија  имала  преко  960
                 дућана. Готово у исто време кад и Буе, око 1838. године, и др. Милер помиње Пећ са 2400 кућа и
                 12000 становника.
   61   62   63   64   65   66   67   68   69   70   71