Page 67 - POVRATAK ISHODISTU- KUD KOPAONIK LEPOSAVIC

ПОВРАТАК ИСХОДИШТУ

Становништво се бавило и свиларством и земљорадњом. најважнији пољски производи
били су воће и дуван. По Милеру и Јукић помиње Пећ са 12000 становника. Иако је Пећ у турско
време била позната варош, ипак, према њеној величини, трговина се није могла развити због
познате, велике и опште несигурности од Арбанаса овог краја „где су сви били јавни хајдуци“.
Трговачки друмови су тада такође били опасни. Још у време Буеа требало је од Пећи до Скадра
четири дана опасног путовања, што је илустративно, јер се раније тај пут прелазио за 16 сати.
Петовековној турској владавини дошао је крај 1912. године, у току Првог Балканског рата.
након 1918. године Пећ је постао део Краљевине Срба Хрвата и Словенаца. Од 1931. године је био
део Зетске бановине, а од 1945. године је ушао у састав Аутономне покрајине Косово и Метохија,
у саставу Србије и СФРЈ. За културни и уметнички живот модерног доба у Пећи уочавамо враћање
прекинутим традицијама домаћег модернизма, али и отварање према савременим традицијама
у свету.

O кореографији – Песме и игре из Пећи

Песма и игра овог краја не доноси ништа специфично метохијско у поређењу са осталим
крајевима. У Пећи се укршта призренско, косовско и црногорско народно предање, а у последње
време и србијанско.
Специфичност која карактерише Пећку област је појава мешовитог кола у којем нема
одвајања жена и мушкараца, јер Пећанци нису били подложни турском утицају и нису одвајали