Page 68 - POVRATAK ISHODISTU- KUD KOPAONIK LEPOSAVIC

ПОВРАТАК ИСХОДИШТУ

жене од мушкараца. Једини изузетак су одрасле девојке које се од четрнаесте године нису смеле
хватати у мешовито коло, све до удаје. У замену за то, девојке у Пећи су имале свој дан за игру,
треће суботе ускршњег поста, када су се код Пећке патријаршије окупљале девојке из читавог
краја, свечано обучене, и након причешћа у Патријаршији играле.
Карактеристика самог играња у Пећкој области је већа слобода покрета, весели дух
који је чак одликовао и женско играње. Пећанке су у ору смеле и живо да играју и да скачу, и
да подвикују. Тај весели, неусиљени живот и заједничкa игра момака и девојака, створили су
љубазни, непосредни и предусретљиви тип пећке жене, што се огледа у општем мишљењу да
се „Призренке држе гордо, Пећанке су веселе приступачице“ – како су говорили некада. Ове
особине се осликавају у начину играња – док Призренке у игру уносе одмерено господско
држање и однеговано осећање мере, Пећанке игром изражавају жив темперамент и отворену
непосредност.
Старији становници Пећи су играли Пећко лесното, лако коло, најраспрострањенији тип
јужносрбијанске игре која се пре другог светског рата играла у целој Србији као Краљево оро. У
Пећи овај тип кола жене играју уз песме Посејо дедо ситан босиљак, Играло коло на ливади, Ај,
што ми се бунар вода мути. Последња од ове три песме се пева и у Косовској области, али се уз
њу не игра.
Играње без музичке пратње, такозвано немо, се јавља у Пећи. Његова особеност је да дуго
траје и да се темпо знатно убрза. За разлику од других крајева Јужне Србије у Пећи се игра без
призренских двоструких корака унапред, лазарпољског меког наглашавања при игрању, или
импровизованих ситних корака које Приштевци уносе у овај тип игре.
У пећи се игра и калачојна или калађојна (Kalacojna ala turca), али без ножева. Порекло
ове игре је турско, на шта указује њен назив, тип, као и музички елементи, мелодијски и
инструментални. Ова игра је једна од ретких која се изводи без певања, већ само уз музику.
Калачојну обично прате зурле и тапани. Поред ових инструмената, у Пећкој музици су у употреби
и тарамбука и грната.
Посебан тип песама, које се могу сврстати у групу обредних песама, су Свадбарске песме
које прате све свадбене обичаје. Као и све обредне песме, и свадбене песме из Пећи су скоро
једнообразне, тако да се врло често може наћи више песама које се разликују само према тексту,
везаном за конкретан чин у свадбеној церемонији. Све песме за игру у Метохијској области имају
еротички карактер – текстови садрже љубавне мотиве и приказују различите мушко-женске
односе.
У пећким песмама за игру преовладава осмерац, мешовито осмерац и шестерац, десете-
рац, мешовито десетерац, једанаестерац и дванаестерац. Мелодије за игру имају једнолик,
архаичан карактер. Оне су малог обима и по боји сличне међу собом, са мањим варирањима.
Музика Пећке области је била под утицајима других крајева и култура, које је објединила
у специфичну целину, тако да је управо начин на који су утицаји примани и избор елемената
који су усвојени показатељ аутентичности Пећке игре и музике, која на најбољи начин показује
природу и начин живота Пећког живља. Оваква музика и игра може послужити као пример
слоге и толеранције које су некада владале између различитих националности. Сплет игара и
песама различитог карактера и порекла пружа живу слику људи различитих националности које
су музика и игра зближиле, укључиле у заједничко коло и избрисале националне и друштвене
разлике. Музика мири, игра уједињује, то нам наша прошлост показује и позива нас да се вратимо
својим коренима.