Page 65 - POVRATAK ISHODISTU- KUD KOPAONIK LEPOSAVIC

ПОВРАТАК ИСХОДИШТУ

П Е Ћ

Пећ, славно средиште српске патријаршије, први пут се помиње као насеље око 1202.
године, а 1220. године као село у жупи Хвосно. Утврђени манастир близу Пећи био је најпре,
од краја XIII века до 1346. године столица „епископије хвостанске“ и „епископа хвостанског“, а
касније све до 1766. године, са извесним прекидима, столица „велике цркве архијепископије и
патријаршије у Пећи”.

Још је Св. Сава у Хвосну установио Aрхиепископију, и то у селу Студеница код Пећи, па се
ова епископија звала и студеничком, а за разлику од немањине Студенице, Мала Студеница. При
крају XIII века, у једној христовуљи краља Милутина помиње се Лек и Пешт архиепископова. Краљ
Милутин (1282-1321) учинио је Пећ средиштем црквене власти. наиме, он је преместио столицу
поглавара српске цркве, самосталног српског архиепископа из Жиче у Пећ. Пећки архиепископ
је 1346. године проглашен за српског патријарха, а Пећка архиепископија за Пећку патријаршију,
из које се у црквеном погледу господарило над свим српским православним епархијама.
Комплекс Пећке Патријаршије састоји се од неколико грађевина, међусобно повезаних: црква
Св. Апостола, црква Св. димитрија и црква Богородице уз коју је додат мали храм Св. николе.
Град је тада уживао многе повластице српских владара и добијао многе поклоне од њих, као
и од старних великодостојника. Одликовала га је богата и расноврсна привреда и архитектура.
Производило се много, почевши од прехрамбених и одевних до предмета високе уметничке
вредности. У то време су у граду радили најбољи мајстори филиграна, ковачи, кројачи и други