Page 57 - POVRATAK ISHODISTU- KUD KOPAONIK LEPOSAVIC

ПОВРАТАК ИСХОДИШТУ

име, а потом су се толико одомаћили да су их жене саме ткале. Испод доњих рубова горње
одеће биле су видљиве шалваре од танког свиленог или памучног једнобојног платна, које су
се обавезно завршавале пачалуцима или ногавицама. За излазак на улицу, до ослобођења 1912.
године, жене су носиле авалу, којом се покривала сва одећа. Жене на Западу у то време су такође
носиле разноврсне пелерине и огртаче са капуљачом, али за разлику од Истока њихова намена
није била да сакрију статус и идентитет особе. У оријенталним градовима је потпуна анонимност
постигнута покривањем омогућавала да се жене слободно крећу у узаврелим чаршијама каква
је била и призренска.

црква Св. николе Призрен 2012.године

Већ од половине XIX века, у градовима као што су Врање, Пећ, Приштина и други, Српкиње
су почеле да носе антерије од цветне или пругасте свиле, извезене гајтанима само око изреза
за врат и на рукавима. црниловић и Хаџи Васиљевић сматрају да је забрана ношења одеће
везене златном и сребрном срмом за хришћанско становништо утицала да жене замене доламе
антеријама, а потом и замене дуге одевне предмете јелеком и минтаном . Судећи по широкој
10
употреби антерије са салтом, сматра се да је у Србији и Грчкој то била основа за обликовање
грађанског костима после ослобођења од Турака. Овај костим у Призрену није био прихваћен.
Велика разлика у броју сачуваних либада у Призрену (3) и Врању (35) указује да су призренске
Српкиње са долама прешле на костим са кратким горњим одевним предметима. Једино што су
задржале из тог модела одевања било је џубе, као обележје невесте и млађе удате жене.
до ослобођења 1912. године јелеци и минтани су били нешто дужи, до струка. У свечаним
приликама по хладном времену се носило џубе са чепкен рукавима, или долама од плиша, сомота

10 Минтан је горњи одевни хаљетак, дугих равних рукава, дужине до испод груди, израђен од чохе и сомота. Богато је
украшен срменим гајтанима, раскошне стилизоване геометриске и биљне орнаментике.