Page 52 - POVRATAK ISHODISTU- KUD KOPAONIK LEPOSAVIC

ПОВРАТАК ИСХОДИШТУ

O кореографији – Песме и игре из Подрима

Култура српског становништва у Призрену нуди много садржаја, а од свих тих песама и
игара смо одабрали Еј, у Призрену зелена јабука, Разгранала грана јоргована, Ој, мори, фрбо зеле-
на, Бре девојче, бре ђаволче и Крлеч и назвали тај сплет Песме и игре из Подрима.
Колегиница надица Младеновић, дугогодишњи играч „Шоте“ и „Венца“ је била непосредни
демостратор стила и саме игре и кад су у питању игре уз певање и игре попут крелеча и ћифти.
несебичну помоћ пружио нам је декан факултета уметности из Приштине, тада измештеног
у Лепосавић, Зоран Каралејић, затим продекан Анђелко Караферић и професорица музике са
Учитељског факултета из Призрена измештеног у Лепосавић.
Славна прошлост царског града оставила је нешто у држању Призренаца што показује не
само локални понос него и свест о себи и улози коју је Призрен играо у најсветлије доба наше
средњовековне повести. Те особине становници душанове престонице испољавају и у своме
начину играња. У колу, које они називају оро, као што је Стара Призренка, играчи исказују мир и
господственост. У меким, лаганим и неупадљивим, али у исти мах, неодољивим покретима руку и
корацима неједнаке дужине које Призренци, а нарочито Призренке, изводе уздржано, одмерено
и смирено, огледа се достојанство правих коленовића. Игра старијих жена истиче аристократско
држање. Све то заједно је драж нарочите врсте и може се назвати призренским стилом.
Кореографска анализа призренских народних игара показује да су код њих у колима типа
оро основни кораци с привлачењем, укрштени, са избацивањем ногу и други. Синкопа корака
који се јавља у Калачу, припада јужносрбијанским кореографским елементима.