Page 49 - POVRATAK ISHODISTU- KUD KOPAONIK LEPOSAVIC

ПОВРАТАК ИСХОДИШТУ

М Е Т О Х И Ј А - ПРИЗРЕН

Призрен је настао на важном трговачком путу којим су пролазили каравани од Скадра и
Приморја у унутрашњост Балкана и већ у првим писаним подацима се спомиње као „место са
Владичанском столицом”.
Био je познат још у римско време као Theranda. Грци су га звали Приздрјан и Приздријана.
У византијско доба то је Приздријан. Помиње сe и у записима који говоре о устанку македонских
Словена и тешким ратовима Бодина са Византијом.
Од XII века то je „Српски цариград”, који се у нашим народним песмама назива „белим,
убавим и питомим местом, српским цариградом” од када га је Стеван Првовенчани присајединио
својоj држави: „Рано рани српски цар Стјепане у Призрену свом цариграду.” Значај сећања на
Призрен као престоницу српске државе у временима њеног успона илуструје и чињеница да су
га помињали српски песници и крајем XIX века, између осталих Aлекса Шантић: “Призрене стари,
капије отварај...”
Призрен је напредовао за време владавине краља Милутина, цара душана и цара Уроша,
као слободан град, трговачки центар, престоница државе, седиште епископије и расадник
културе и уметности.
O просперитету Призрена сведоче многи тада изграђени манастири, данас споменици
културе и времена у коме су настали, међу којима се издвајају Богородица Љевишка, чији je
ктитор био краљ Милутин, саграђена 1306 – 1307. године, племићка црква Светог Спаса, затим
црква Св. николе у центру града, саборна црква Св. Ђорђа, у којој се налази богата збирка икона
из раздобља од XIV до XIX века. Узводно од Призрена налазе се остаци душановог манастирa
Св. Архангела саграђеног око 1350. године, а код села Кориште је манастир Св. Марко. Мноштво
цркава је навело народног песника да каже да је „у Призрену је било оноликo цркава колико је
дана у години”.
Јаке тврђаве, Призренски град и Вишеград су чувале безбедност краљева, властеле,
трговаца и занатлија. Уређена српска средњевековна држава је гарантовала сигурност, а
призренски препис душановог Законика, један од најстаријих, данас у народном музеју у