Српска традиционална ношња из Звечана

Звечан значајан и карактеристичан наш средњовековни град, у коме су се и у чијој су се близини одиграли многи историјиски догађаји из ране српске прошлости и да је у њему био двор и једна црква, Географ Петар Матковић помиње да је град зидала ташта краља Милутина, византијска царица Ирена, мајка Симонидина. Други опет претпостављају  да је град Српски. Свакако је град прастар и можда пре српски него византијски, мада се, судећи по техници грађења извесних грађевина у њему (Црква и још неке просрорије непознате намене) може закључити и да је византијски.

Положај града је такав да се мора узети као тачно да је ту већ у праисториско доба била каква тврђава, а можда су и Римљани имали ту какво упориште, али се о свему томе, бар засада док  се не изврше опсежнија археолошка испитивања, не може са сигурношћу ништа одреженије рећи. Сам град је некако стални био на граници ондашњих наших  средњовековних држава. Први пут се помиње у рано доба нашег средњег века, када се млада српска држава почела борити за своју самосталност са Бизантијом. То је било у другој половини  XI века, у доба када је Вукан, Бодинов жупан, владао овим крајевима. Дакле, већ 1091.године Звечан се помиње као пограничан град Рашке, док је Липљан био седиште византијске власти.Тек у борбу жупана Немање против Грчке превласти Јавља се опет Звечан.

Немања је у то време радио свим снагама да скупи све српске у једну јаку државу, а то није било по вољи цару Манојлу Комнину, грчкоме владаоцу у то доба. Стога он после на Немању велику војску, која се улогори на блиској Пантини. Немања сипжђе са Звечана са својом војском  и изненада нападе Грчку војску , коју 1170.године страховито разби код поменуте Пантине.Том приликом погибе и Тихомир, брат Немањин, који се борио на страни Византинаца.  То је најзначајнија  победа српске војске у то доба, везана за Звечан, мада је Немања и поред ње морао да се покори Византији, све док је Манојло био у животу.Али му је та победа допринела толико, да је бар у својим земљама владао готово самостално.

Све што се после тога дешавало у Звечану није славно, већ више трагично. Сто педесет година доцније, овде на звечану , опет се завршава једна нова борба између Константина и Стевана, синова Милутинових. Овај први бори се са ослепљеним братом Стеваном, доцније ,,Дечанским,, о власт. Стеван покушава да дође до мира између њих, али Константин одбија, те гине у борби, ма по другој верзији традиције завршава живот погубљењем на Звечану 1322. Године , где претпоставља да је и сахрањен.

Крвава историја се и даље наставља. Стеван Дечански је остарио, а млади син Душан жели да преузме власт од свог оца, који се томе противи. Због тога га Душан изненада напада у његовом дворцу Петричу, у Неродимљи, и ту га Заробљава.Одатле га доводи  на Звечан као заточеника. То се догодило 1330. Године. Већ 1331.године Дечански умире на Звечану, а можда је ту и задављен, како не би дошло до измирења између оца и сина, што није одговарало тадашњим великашима.

После ових догађаја Звечан није никада више играо тако важну улогу као до тада. Зна се да је 1337.године господар Звечана млађи син властелинке Данице, која је саградила цркву у селу Љуботену у Скопској Црној Гори. Године 1363.господар Звечана је челник Муса, муж Драгиње, сестре Лазареве, а већ 1390. Град се налази у турским рукама. Тада се спомиње турски кефалија Фериз. Од тада је он у турским рукама све до балканских ратова, када је поново, после толиких година, припао српској држави.

На територији данашње општине Звечан, која је по свом пространству  једна од мањих општина Републике Србије, налазе се три изузетно значајна српска споменика културе: древни утврђени град Звечан (први писани помен 1093/94. Чији је господар у то време рашки жупан Вукан), манастир св. Стефана у Бањској (грађен између 1312. и 1318. Године на темељима  ранијег храма, задужбина  и маузолеј краља Милутина, у коме је сахрањена и краљица Теодора мајка краља и касније првог српског цара Душана Силног) и манстир Соколица (XIV век.)

Нажалост због познате историјске судбине овог дела Србије на простору садшње општина Звечан, више посла има за археологе него за историчаре уметности.

Манастир Соколица својим постојањем представља духовни стожер Срба: Звечана и његове жупе, Бањске, југоисточног дела планине Рогозне, јужног дела Старог Колашина, средњег Ибра од Косовске Митровице до Лепосавића, Старог Трга, Трепче и Вучитрна.Манастир Соколица, уз манастир Бањску и древни град Звечан, кроз историју је био и остао изузетно јак духовни, национални и културни идентификациони орјентир.Посебно је манастир Соколица у време турског рпства представљао истинску наду у спасење староседелачког српског живља.

Данас је Звечан једна од косовских општина са српскометничкм већином. Граничи се са Општином Лепосавић на истоку, општином Косовска Митровица на југу, и општином Зубин Поток на западу. Површина општине је 122,4 км² километра квадратна, подељена је на 180 катастарских општина, на чијој се територији налази 45насеља са укупно 16.600 становника  рачунајући и 4.000 ИРЛ српске националности, и 250 избеглица из Хрватске. Обо је млада општина која је настала крајем 80-их године тако што се одвојила од општине Косовска Митровица.

Please follow and like us:

Повезани чланци