Page 144 - POVRATAK ISHODISTU- KUD KOPAONIK LEPOSAVIC
P. 144

144                                                                ПОВРАТАК  ИСХОДИШТУ

                 старобалканског типа. После Другог светског рата мушку традиционалну ношњу у потпуности је
                 заменила конфекцијска одећа.
                       Традиционалну мушку ношњу карактерише кошуља од конопљаног, ланеног, памучног или
                 мелезног платна, мешаног конопљано-памучног платна, равно кројена, проширена клиновима
                 са стране, дужине до колена, са широким дугим рукавима којима се после Првог светског рата
                 додају и маншете.
                       Преко кошуље се облачио јелек без рукава, од сукна или чохе беле, браон или модре боје,
                 а преко њега копоран дугих рукава од истог материјала. Као горњи одевни предмет ношен је
                 џамадан на преклоп, са рукавима или без њих, дуг до појаса, од сукна. У Ибарском Колашину
                 кириџије  и  имућни  људи  огртали  су  још  и  дугу  сукнену  кабаницу  црвене,  ређе  беле  боје,
                 јапунџу, коју су израђивале терзије. Она је била полукружног облика и са капуљачом, а ивице су
                 украшаване црним вуненим гајтанима.
                       Чакшире су кројене од белог, сигавог или црног сукна, а по кроју су могле имати ужи или
                 шири тур. Након Другог светског рата уместо сукна је коришћена тежина, платно од конопље.
                 Лети су до тела ношене гаће од конопљаног платна, уских ногавица. Чарапе су израђиване од
                 вуне тамнијих боја и дискретне орнаментике. Преко чарапа су ношене и чарапе доколенице без
                 стопала, израђене од сукна и украшене црним вуненим гајтанима, калчине. Опанци опутњаци
                 израђивани су од нештављене говеђе коже, а имућнији су у свечаним приликама носили и кожне
                 ципеле кондуре.
                       Уз ношњу, млади људи су често носили и ланац низан од од перлица разних боја, ђинђува
                 или манистре, а младожења је на свадби на руку стављао и младожењски прстен. Уз накит и
                 оружје је било саставни део одеће – у старије време пушка кремењача, две кубуре и јатаган, као
                 и металне фишеклије, мазаларник и кожни појас силав.

                       Ауторство:
                       Кореографија: Ђорђе Лакушић
                       Сарадници: Милован Зарковић и Вуко Лакушић
                       Припрема за музички аранжман: Дражен Јевтић
                       Музички аранжман: Мирољуб Џими Тодоровић
                       Костим: Душица Радосављевић
   139   140   141   142   143   144   145   146   147   148