Page 14 - POVRATAK ISHODISTU- KUD KOPAONIK LEPOSAVIC

ПОВРАТАК ИСХОДИШТУ

централно Косово се према неким истраживачима делило на Јерце и Косовце. Јерци су се
простирали од Бабиног Моста, преко Гојбуље до Косовске Митровице. Између њих је постојао
својеврсни антагонизам по свим питањима традиције и обичаја. Међу Косовцима је било
подела на староседеоце и дошљаке из црне Горе, Лике и Херцеговине. Све то је имало карактер
разноврсности и богатства народног живота и стваралаштва, јер су мале разлике биле узајамно
поштоване, али крајем 80-тих година XX века злоупотребљене у политичке сврхе.
Једна од манифестација тог антагонизма је било играчко надигравање између Косо-
вопољаца, углавном потомака дошљака, и староседелаца Прилужана. на игранкама су се они
сатима надигравали у дому културе Косова поља, суботом, и у Прилужју, недељом. Мушка кола су
се играла све док неко од играча дословно падне од умора, а ко издржи најдуже у колу сматрао
се победником. најчешће су то били Косовопољци. 1
најстарије записе песама из овог краја је начинио Стеван Ст. Мокрањац и они су окупљени
у књизи „Записи народних мелодија” у издању Музиколошког института САнУ. Коста Манојловић
2
је у Приштини забележио 16 мелодија 1924. године. Записивањем песама из овог краја бавили
3
су се и други истраживачи – сестре Јанковић, Миодраг А. Васиљевић, Владимир Р. Ђорђевић.
Сестре Јанковић су за првих пет песама у збирци коју су објавиле између два светска рата
4
одабрале управо песме из овог краја. У записима Милоја Милојевића то су примери 22, 23, 24б,
5
46б (Цвето, мори Цвето), 47б, 59в, 70а, 70б, 71, 74б, 75, 76, 79б, 80, 82, 83, 88, 109, 115, 124, 141, 142,
146, 147, 155, 159, 162, 163б, 177, 182, 192, 193, 195, 199а, 201, 204а, 208а, 216 и 217. У наведеном
делу Миодрага Васиљевића песме централног Косова ћемо наћи под бројевима 7, 26, 30, 57, 62а,
63, 66 (Девојче, девојче), 68, 80а, 87б, 97, 126а, 156, 184а, 229, 236, 249б, 298б, 321, 327, 329, 358,
364а, 364б, 367, 373, 387 и 398.
Музички садржај песама које су записали поменути сакупљачи указује на богатство
мелодије, поготову када су у питању песме споријег темпа у којима певач може да покаже умеће
имрповизације, што је и узрок постојања бројних варијанти истих песама. У брзим песмама
нема много украса, због тога што су ове песме превасходно замишљене као пратња игри, чиме
је условљена и њихова уједначенија метрика и правилност ритма. диференцијација између
градских и сеоских песама се може дефинисати кроз опсег мелодије. наиме, док су сеоске песме
претежно уског обима, засноване на четири или пет тонова, градске одликује већи распон у том
смислу. Градске мелодије за игру су развијеније и разноврсније, као и подложније преузимању
разних утицаја. Мелодијски токови, особито сеоских песама, засновани су на претежно
поступном покрету, умерености мелодијског кретања, уз ретке скокове између тонова. У односу
на друге крајеве Косова, песме из области Приштине се могу окракатерисати као одмерене, што
се одражава и на начин играња. Овакву одмереност можемо наћи и у призренској области.
Инструменти који су коришћени као пратња певању и игрању су свирајка, дудук, гајде, зурле
и тапани.

1 И сам сам био учесник у томе и осетио укус победе. – прим. аут.
2 Стеван Ст. Мокрањац: Записи народних мелодија. Београд, научно дело, 1966.
3 Зборник радова у спомен Косте Р. Манојловића, Факултет музичке уметности у београду, Београд, 1990, стр. 151.
4 даница и Љубица Јанковић: Народне игре. Књ. 2. Београд, Штампарија д. Грегорића, 1937.
5 М. Милојевић, 2004.