Page 10 - POVRATAK ISHODISTU- KUD KOPAONIK LEPOSAVIC

0 ПОВРАТАК ИСХОДИШТУ

Са бокова јужно и северно ова два фронта су затворена – на југоистоку Шаре поносним
врхом Љуботеном, а одмах преко Лепенца, качанички кланац раздваја два суседна ланца, док на
северу, одмах изнад Косовске Митровице, збијени обронци Копаоника и Рогозне са звечанским
кланцем затварају тај ланац.
Свако покољење прими у наслеђе од својих предака велики број тековина о којима мора
да положи рачун потомству. У коликој мери је то успело, види се по томе што су Срби са овог
простора упркос врло отежаним условима живота успели да очувају своју традицију, неговали
игре и песме, одржавали своје саборе на којима су се окупљали: у Прилужју на Преображење, у
Липљану на духове, у Грачаници, Ропотову, доњој Гуштерици слави се на Видовдан слава цркве
Светог цара, у драјчићима и неродимљу, престоници краља Милутина, чију славу слави ово
друштво, слави се први дан по Ускрсу, у Грачаници Велика Госпођа (Велика Госпојина), у Гораждев-
цу Јереминдан, у Штрпцу Ивањдан, у Призрену Ђурђевдан, у Хочи Михољдан, у Приштини Свети
никола, у Подујеву и Лешку Свети Илија, у Лепосавићу Свети Василије. Сваке године се на Косову
и у Метохији одржавају културне манифестације са великим бројем учесника и посетилаца:
– Дечија смотра фолклора (годишња смотра одржана до сада у Зубином Потоку, Звечану,
Шилову, Штрпцу, Грачници),
– Старосрпски извори (настали у Истоку, а сада се одржавају у Прилижју на дан празника
Преображења),
– Великогоспојинско саборовање у Лепосавићу (које има међународни карактер) и
– Златна фрула Косова и Метохије.
на Косову преовлађују игре које се играју уз певање, које је важан део кореографског
решења. Њихову садржину чине љубавни и свадбарски мотиви, као и породична осећања. Кора-
ци и покрети у традиционалним косовским играма имају кореографске елементе – то су кораци
са превлачењем, лако наглашени и укрштени, затим избацивање, додиривање земље прстима
ногу, скокови, лупкање ногом, гибање у појасу, пљескање рукама. највеће богатство косовских
игара лежи у разноврсности њиховог кореографског облика.
најраспрострањенији облик кола је отворено, али се може срести и затворено, комбино-
вано коло са соло игром у средишту круга, као и мушко и женско оро. У женским сеоским играма
играње је толико мирно, да делује потиштено, а оно дуго И као да је ту да се себи да одушка, али
оно не може да ослободи од осећања потиштености и неслободе. Ритам и такт играња Косовки
показује нешто колебљиво и неуједначено, аритмично. Мушкарци на селу играју живље, али се
и у њиховој игри осећају трагови ропства и великих патњи из прошлости, тако да нема играчког
заноса. То најбоље илуструју игре из села у околини Грачанице. По градовима, међутим, није тако.
Играло се и темпераментно, као у Приштини, неки ситни кораци су у игру унесени као украс, а
међу женским играма пушћено оро је пример женског раздраганог надигравања.