Page 13 - POVRATAK ISHODISTU- KUD KOPAONIK LEPOSAVIC
P. 13

ПОВРАТАК  ИСХОДИШТУ

                   У градовима, међутим, није тако, већ се игра изразито, а у Приштини у мушким колима чак и
             темпераментно. Поједини Приштевци, при игрању импровизују и уносе у игру додатне корачиће
             као украс.
                   У кореографском смислу, косовске народне игре су веома разноврсне и необично занимљи-
             ве. Упркос томе, начин играња је по селима скоро безживотан, а по градовима веома жив.
                   Песнички елементи су такође разнолики и уско везани за друштвени и верски живот народа.
             Њихово тумачење по селима показује склоност представљању текстуалне садржине песме више
             на драмски него на кореографски начин. По градовима је управо супротно.
                   Мелодијски, пратња косовских сеоских игара има претежно архаичну и сетно словенску
             боју.  Градске  мелодије  за  игру  су  развијеније  и  разноврсније,  али  и  подложније  прихватању
             разних утицаја. начин певања по селима је примитиван и праћен оним разученим И.
                   По свему судећи, косовски кореографски фолклор је врло стар, али се не би могло одредити
             из ког времена потиче.
                   Поређење  косовских  игара  са  играма  других  наших  крајева  и  осталих  народа  показује
             сличности у песничким елементима са хорским песмама из Србије, Срема, Боке и Јужне Србије.
             У  корацима,  покретима  и  тактовима  највише  је  сличности  са  играма  из  Србије,  а  у  погледу
             структуре  и  са  србијанском  и  са  јужно-србијанском  играчком  традицијом.  По  облику  сличне
             су србијанским, сремским, бокељским и белокрањским, као и са руском етнографском игром.
             Штавише,  таква  сличност  косовских  игара  и  са  играма  и  словенских  и  несловенских  народа
             наводи нас на претпоставку да су разноврсни и занимљиви облици косовског кореографског
             предања  некада  можда  изражавали  опште  човечанске  симболе  који  су  у  вези  са  мистичним
             преношењем извесних моћи, ратничким или еротичким карактером игре, са путем искупљења,
             концима судбине, изобиљем и плодношћу, ствралачком снагом природе, и вечним обнављањем
             живота.
                   Све те чињенице довољно јасно указују на потребу проучавања народних игара не само
             у вези са народним животом и нераздвојно од народног карактера, него и у свестраном односу
             према играма других народа. Такво упоредно истраживање, које тек треба да уследи, открило би
             нам, вероватно, сасвим нове видике у неиспитаној области традиционалне игре. Тиме би била
             отворена  могућност  за  поузданије  расуђивање  и  сигурније  закључке  о  народном  каректеру
             наше играчке традиције. Исто тако, био би отворен пут за дубље сагледавање настанка, порекла
             и симболичног значења наших старих етнографских игара.
                   Миграцијама српског становништва су се са једног локалитета на други преносиле специ-
             фичности говора, обичаја, традиције, поједине песме и игре, тако да се у садашње време могу
             чути песме са истим текстом, а различитим извођењем у областима од северне црне Горе до
             Велике Хоче. Песма Што	си	сетна	невесела је један од примера, каквих има више, а много је
             песама које се изводе на просторима од Врања, преко Бујановца, све до Криве реке и новог
             Брда, као сто су Сунце	зађе	међу	две	планине, Саздаде	се	црни	обла’, Цвето	калушо, или игре
             Шврљиг, Лесното, Свекрвино	коло, Прешевка. Становништво области од севера црне Горе, преко
             Ибарског Колашина, леве обале Ибра, Звечана, Лепосавића, има исте обичаје, културу и начин
             одевања, као што користи заједнички јекавски дијалекат, иако између делова тог становништва
             сада постоје државне границе.
                   на  десној  страни  Ибра,  од  Рачке  до  Бабиног  Моста  осећа  се  утицај  Шумадије  у  свим
             манифестацијама народног живота.
                   централно  Косово  од  реке  Ибра  код  Косовске  Митровице,  све  до  неродимља  има
             специфичне одлике, које се губе код Сиринићке Жупе, а од Брезовице и Средачке Жупе већ почи-
             ње Метохија са свим својим наглашеним разликама градске и сеоске културе, препознатљивим
             све до Ибарског Колашина.
   8   9   10   11   12   13   14   15   16   17   18