Page 83 - POVRATAK ISHODISTU- KUD KOPAONIK LEPOSAVIC
P. 83

ПОВРАТАК  ИСХОДИШТУ

                   Први подаци о народним играма ове области могу се наћи у анкети Министарства просвете
             из 1948. године обављене под руководством Оливере Младеновић. У истом срезу пописано је
             том приликом тридесет два назива игара у осам села. најпопуларније игре те године биле су
             црногорско коло оро и окретне игре танго, танц, валцер, волцерп. Уз њих се помињу Чачак,
             Врањанка, Двостранка, Цвето	калушо, Игра	пред	бубњем, Ој	мори	траво	зелена, Марино	коло.
             Ова друга група игара представља основни играчки репертоар села у Подгору. Према подацима
             из анкете сазнаје се да се игра назива оро а окрети танац, као и да се највише играло на свадбама,
             после приредби и при прослављању државних празника. Играло се уз пратњу песме, дефа, којег
             су овде називали дефт, бубња, дудука, гајди, музике, тј. усне хармонике и хармонике.
                   Истраживањима обављеним последњих година, у којима се разговарало са казивачима,
             утврђено је да се играчки репертоар у селима Подгора састоји од игара колања, Мариног	кола,
             кола Чачак, Једноредна, Дворедна, Жикиног	кола, Врањанке и кола Бела	рада.
                   Игра на скуповима је почињала најчешће уз пратњу песме, и то у одвојеним колима за
             мушке и женске играче. Играчки образац се састојао од три двочетвртинска такта, а облик игре
             био је затворено	коло.
                   Песме уз игру су биле Ој,	девојко, Моја	гара,	чије	ли	те	око	вара и Ој,	љубави,	бог	те	клео,
             ко	те	први	започео. Последњих година играње је почињало Мариним	колом и то на исти начин.
             Момци  би  почињали  песмом  Мајка	 је	 Мару	 саветовала,  а  после  дијалога  између  мушког  и
             женског кола играло се уз инструментну пратњу, заједно у истом колу. Према казивањима до
             половине века играло се уз пратњу дудука или фруле. После другог светског рата појављује се
             хармоника, а са њом и бас. Музика се плаћала, плаћао је коловођа „за себе и своје другове“ са
             којима поведе коло. држање у колу било је за руке или за рамена за мушкарце, када се играло уз
             пратњу песме, а у осталим играма су руке укрштене на леђима, када су играли момци и девојке,
             док су жене могле да држе играче и око струка. У селима Подгора је игра мушкараца различита
             од игре девојака и жена. Жене играју мирно, смерно, посматрачу се чини да кроз игру исказују
             неку врсту туге, чему доприноси и испуштање дугих извика И! Мушка игра је живља, снажнија,
             али без украсних покрета и без заноса. Када се заиграју може се чути извикивање дугог С.




                                                     Maрино коло
















                                               Мајка	је	Мару	саветовала
                                                  Да	не	иде	у	то	коло,
                                                  У	то	коло	Јованово.
                                                 девојке би одговарале:
                                                 Мара	мајку	не	послуша
                                                 Ухвати	се,	превари	се,
                                                 У	лепог	Јову	загледа	се.
   78   79   80   81   82   83   84   85   86   87   88