Page 82 - POVRATAK ISHODISTU- KUD KOPAONIK LEPOSAVIC

ПОВРАТАК ИСХОДИШТУ

друштвени живот у овим селима је веома жив, тако да се мештани села у којима су обављена
истраживања и данас често окупљају у различитим приликама. Осим славља и светковина, народ
се овде окупљао и на рад, тако да су уобичајене биле мобе у време сетве, бербе, жетве, печења
ракије, а уз рад се певало и играло. на мобе се позивало, обично тако што би послали дете да
позове на мобу. Обичај је био да дете позове сељане речима: „Пратио ме тата, да пожуриш, већ је
почело да се ради,“ или „волови вуку дреш“. Почетак мобе оглашаван је песмом девојака. Ако је
моба сазвана да би се обавила жетва, певала се песма Поранило мило моје:
Поранило мило моје
Да покоси жито моје.
девојке стасале за удају би певале:
Жито коси, жито носи
Догодине да ме проси
По завршетку мобе, било да је жетва, косидба или сетва, долазило се домаћиновој кући и
уз здравицу богомољу, којом су се домаћину саопштавале срдачне жеље, започињало је весеље.
Почетак је означавала песма мушкараца:
Домаћине ове куће,
Дај ракије, ладне, вруће!
девојке и жене би одговарале:
Домаћице, води ред,
Неко пије, неко гледа.
Домаћине, јел’ ти мило,
Да се сада веселимо.
Ови последњи стих били су знак за почетак играња.