Page 75 - POVRATAK ISHODISTU- KUD KOPAONIK LEPOSAVIC

ПОВРАТАК ИСХОДИШТУ

Пећко оро

Пећко оро је мешовито коло момака и девојака, које се играло на свим саборским скуповима
и породичним весељима.

Костим

У свим срединама централнобалканске зоне и у женској и у мушкој одећи, платнена кошуља
у облику равно кројене тунике са рукавима је основни доњи и горњи хаљетак. Потекла из старог
века, коришћена међу Илирима, Трачанима, дачанима и Словенма, готово свуда је уобичајене
ширине, са једним до два бочна клина. 12

У рашко-метохијско-косовском појасу се развила у звонолику одећу са више уметнутих
клинова, којих код невеста има и до двадесет. У том облику, са богатим везеним декором, видљиви
су одблесци средњовековног текстила српских властеоских одора.
Женске ношње дефинише сукња од две попречно састављене поле, набрана и отворена
целом дужином. Подједнако су је носиле девојке, невесте и удате жене. две њене основне
варијанте су кратка, која покрива само бокове или допире до колена, украшена утканим
геометријским шарама – запрега, наребраница, бокча, бошча, бојче, у рашко-метохијско-косов-
ским ношњама и дуга сукња, која досеже готово до руба кошуље, пругастог ткања, са називима
– фута, футарка, вута, вутара, запрега (од Јужног Поморавља, преко Ресаве и Сврљига све до
тимочких крајева).
Археолошки материјал из римског периода са сачуваним траговима старе балканске
традиције аутохтоног становништва неким научницима указује на аналогију кратке сукње

12 Народне ношње Срба на Косову и Метохији у XIX и XX веку = Ethnic dress of the Serbs in Kosovo and Metohija in the 19th
and 20th centuries. Београд, Лепосавић, Музеј у Приштини, Mnemosyne, КУД „Копаоник“, 2013. Стр. 16-19.