Page 120 - POVRATAK ISHODISTU- KUD KOPAONIK LEPOSAVIC

120 ПОВРАТАК ИСХОДИШТУ

и звоник подигнут у најновије време. Црква има вредну збирку икона и црквених предмета и
сасуда из XVIII и XIX века на којима су бројни записи и натписи за проучавање српског језика
овога краја. Међу иконама се уметничком вредношћу издваја окована икона Успења Богородице
из XVII века.
Седамдесетих и осмдесетих година XX века су истраживачи који су се бавили традиционал-
ним песмама и играма су на различите начине спречавани да бораве у Ђаковици, а посебно у
селима у њеној околини. Из тог разлога, упркос истраживачкој знатижељи, није забележено
довољно етнолошких података, као ни сведочанстава о Србима који су живели на овом
простору под невероватним притисцима организованих група албанаца. Упркос непрекидном
застрашивању и материјалној штети они су истрајавали и пружали отпор све до 1999. године.
Данас више нема Срба у Ђаковици и њеној околини, а једино место где их можемо наћи је Храм
пресвете Богородице.
Највише казивања о читавом крају, а посебно о традиционалним песмама, играма и о
ношњи забележили смо од мати Теохтисте и мати Јоаникије, благих и честитих душа, а својим
казивањима су много помогле и Баска и Нада, које су избегле из Призрена и нашле уточиште
овде. У Великој Хочи смо нашли једну женску антерију из овог краја захваљујући дивној сарадњи
са оцем Миленком и његовом великом труду. Прави чувари својих обичаја и традиције су чланови
породице Бркић, Љубо и Станоје, као и Златка Накаламић и Ђорђе Столић са породицама.
Неизбрисиво сећање је оставила и бака Аница, њено весело казивање и неуморно певање. Тако
је настала још једна кореографија инспирисана овим простором изузетне лепоте и незаборавним
казивањима о њему.
Ово теренско претраживање је вршено у јесен 2011. године. Започето је у Великој Хочи,
а екипу на терену су чинили Дражен Јевтић, Душица и Јанко Радосављевић, Вуко Лакушић и
аутор.

Покрај пута родила јабука