Page 119 - POVRATAK ISHODISTU- KUD KOPAONIK LEPOSAVIC

ПОВРАТАК ИСХОДИШТУ 119

Ђаковица

Ђаковица је живописан град који се простире кроз равничарске области реке Јереника,
средњовековног Рибника. У другој половини XIV века у југозападном делу Метохије, мало
познати феудалац и господар Ђаковице, Јаков, био је војвода и вазал Вука Бранковића. По њему је
Ђаковица добила име, што знамо захваљујући сачуваним примерцима кованог новца са његовим
именом, „Иаков”. Примерци ових кованица се налазе у Народном музеју у Београду, музеју Косова
у Приштини и у приватним збиркама. Седам оригиналних примерка је пронађено је 1928. године
у селу Мало Бонанице, а још десетак примерака је пронађено 1965. године на Новом Брду. Назив
Ђаковице се среће у српским, турским и италијанским изворима. У турском опширном попису
из 1485. године уписано је као „село Ђаковица“ са 67 домаћинстава, међу којима и домаћинство
„попа сина Вукашина“. Лична имена у том попису су сва српска, осим два арбанашка, „Крагуј, син
Масара“ и „Ђон, син Геге“. У то време је Ђаковица са околином била богат крај, о чему сведочи и
велико звоно из Ђаковице са натписом на грчком језику из 1458. године, које се сада налази у
ризници манастира Дечана.
Од обнављања Пећке патријаршије до краја XVI века у Ђаковици је постојала српска црква
као метох манастира Дечане. Није искључено да је она постојала и раније, у време првог турског
пописа 1485. године, када је у селу живео и свештеник син Вукашинов. Свакако да се налазила у
српској махали која се тако звала све до 1945. Године. У једној књизи Дечанске ризнице је сачуван
попис књига које су се 1834. године налазиле у њој: „Што има у Ђаковачкој цркви и мјеније: два
Пентикостара – едан русиски, едан српски ; едан Триодпосни русиски; два Пролога русијска; едно
Чудесно светои Богородици, едан Апостол русијски; едан Требеник русијски велики; едан минеј
празднички; едан Минеј општи; едан Псалтир мали; еден Часослов; едан Соборник црбски; два
Осмоглацника – едан русијски, едан србски.“
Данашња српска црква Успење Богородице налази се у Српској улици број 6. То је мала,
приземна, правоугаона грађевина, омалтерисана споља и изнутра. Југозападни угао цркве је
горњим делом зидан у стилу оријенталног сталктитског украсног испуста. У дворишту цркве је
зграда црквеног конака која представља леп примерак старе приземне куће из XIX века. Ту је