Page 110 - POVRATAK ISHODISTU- KUD KOPAONIK LEPOSAVIC
P. 110

110                                                                ПОВРАТАК  ИСХОДИШТУ

                 тридесет година касније. Од свих дотадашњих истраживача он је дао најпотпунији преглед цркава
                 у овој жупи: у Штрпцу – цркве Св. Николе и св. Јована, у Беревцу – Св. Петке, у Горњој Битини – Св.
                 Ђорђа, у Доњој Битини – Св. Димитрија и Св. Теодора Тирона, у Готовуши – Св. Богородице и Св.
                 Николе, у Драјковцу – Светих четрдесет мученика, у Вичи – Св. Димитрија и у Броду – Св. Петра.
                       Након што је укинута, 31. децембра 1965. године, Скупштина општине Штрпце поново је
                 формирана 10. августа 1988. године. Општина захвата простор од 247,36 км² на североисточном
                 подручју Шар планине, у горњем делу слива реке Лепенац, који се још назива Сиринићка Жупа. У
                 општини трнутно живи око 13.600 становника у 16 насеља.
                       Општина Штрпце представља најјужнију српску енклаву на Косову и Метохији. Сиринићка
                 Жупа представља брдско-планинско подручије са специфичном разуђеном целином и распоном
                 надморске висине која се креће од 900 метара у долини Лепенца, до 2500 метара на врху Љуботен.
                 Територија општине Штрпце има релативно повољан положај у односу на градске, управне и
                 привредне  центре  Косова  и  Метохије,  као  и  северне  и  северозападне  делове  Македоније.  У
                 непосредном окружењу се налазе општине Урошевац, Качаник, Сува Река и Призрен.


















































                       У састав српске средњовековне државе Сиринићка жупа је ушла почетком XIII века, у време
                 Стефана Првовенчаног. Први, најстарији досад откривени помен Сиринићке жупе налази се на
                 једном јеванђељу из XIII века писаном на пергаменту које се данас чува у Националној библиотеци
                 у Паризу. Други помен Сиринића потиче из 1331. године, у тексту Повеље краља Стефана Душана,
                 датој пиргу манастира Хиландара, из које се види да је Сиринићка Жупа и раније била метох
   105   106   107   108   109   110   111   112   113   114   115