Page 24 - POVRATAK ISHODISTU- KUD KOPAONIK LEPOSAVIC

ПОВРАТАК ИСХОДИШТУ

Вучитрн је био престоно место Вуковог сина, Ђурђа Бранковића, пре него је град пао
Турцима у руке. У то време је био већи град од Приштине, тако да су га Турци одабрали за седиште
санџака, које ће се касније преместити у Приштину.
Као седиште Санџака, Вучитрн је брзо насељен турским становништом. Попримио је
оријентални карактер и растао, тако да је до изградње пруге 1973 – 1974. године био веће место
од Косовске Митровице.
народне песме из Вучитрна бележили су Стеван Стојановић Мокрањац, Милоје Милојевић,
даница и Љубица Јанковић и Миодраг Васиљевић. Примери забележеним од стране поменутих
сакупљача, сведоче о разлици у темпераменту у односу на песме и игре из околине Приштине.
наиме, као што ће и наредни примери показати, мелодијско-ритмички ток ових песама указује на
развијеност са аспекта мелодијских кретања, док је ритам уједначен са комбинацијом правилних
ритмичких група и пунктираних фигура.
Стеван Ст. Мокрањац је забележио само једну песму из Вучитрна (бр. 37 наведено дела), али
их је Милоје Милојевић записао чак двадесет две: 6, 10, 28, 29б, 43а, 63, 85, 87, 89б, 99, 117, 121а,
149а, 151б, 157, 161, 175, 178, 196, 199б, 204б и 210. Сестре Јанковић су додале још пет (наведено
дело бр. 27, 28, 29, 30 и 31), а Миодраг Васиљевић десет (58б, 59, 89б, 185 (Ај, драга моја...), 195 (Сву
ноћ виле про’оде), 232, 272б, 298г, 314 и 388).

Кореографија Под ноћ пођох на воду – Ђурђевдан у Вучитрну

Уочи Ђурђевдана се бере кукурек, врба и мирисно цвеће. Кукуреком и врбом се ките
улазна врата на кући и на свим другим објектима у дворишту, на штали, тору, амбару. Одлази се
на извор по воду, па се у ту воду потапа мирисаво цвеће и у њој оставља црвено јаје преко ноћи.
Ујутру се том водом умивају девојке, јер се веровало да ће тако бити здраве и румене. Удате жене,
пак, прескачу суд са том водом да би биле плодније. У току тога дана девојке плету венце и ките
окућницу. Мушкарци рано ујутру копривом жаре децу да би она била здрава.
За кореографију из Вучитрна изабране су песме и игре Под ноћ пођох на воду, Ђурђево лето
пролето, Два билбила, Пуштено оро, Стојково коло, Катаринче девојче и Паприкаш.
Карактеристика игара из Вучитрна je да дeвојке играју одвојено од мушкараца и то уз песму,
а да музика прати само игру мушкараца. Посебно важна игра девојака je Пуштено оро, јер су се
у њему девојке надигравале и тако скретале на себе пажњу момака.
Особеност ових игара је и то, да се играчи не држе за руке, ретко се држе за рамена, а
најчешће се држе за марамице или су руке пуштене.
данас у Вучитрну готово да нема Срба. Преостали насељавају села као што је Гојбуља, а
српска општина је премештена у Прилужје, које је некада било месна заједница. Ту данас живи
око 5000 Срба који стамено чувају своју баштину и 2013. године су саградили цркву посвећену
Преображењу Господњем.
Истраживања материје за ову кореографију су дуго трајала, од 2003. све до 2006. године,
када је она завршена. Било је тешко истражити музику и игру, а најтеже је било реконструисати
народне ношње, које су у овом делу централног Косова сасвим изобичајене. Из тог разлога је
сарадња са Етнографским музејем у Београду и кустосом г-ђом Мирјаном Менковић и Музејем
у Приштини са привременим седиштем у Београду, на челу са г-ђом Мином дармановић била
од непроцењиве вредности. Њихово велико залагање да се ношње реконструишу у радионици
КУд-а дала је резултате.
За конципирање кореографије смо користили текстове Стевана Мокрањца, Милоја
Милојевића, сестара данице и Љубице Јанковић и Миодрага Васиљевића. Посебну захвалност