Page 130 - POVRATAK ISHODISTU- KUD KOPAONIK LEPOSAVIC

130 ПОВРАТАК ИСХОДИШТУ

Ибарски Колашин се налази у Горњем току реке Ибра, од његовог излаза из Рибарићке
клисуре готово до саме Косовске Митровице. На западу је омеђен планином Мокром, која га
одваја од Метохије, а на истоку планином Рогозном. Ибарски Колашин обухвата око четрдесет
села настањених српским становништвом, а под овим географским појмом се у ширем смислу
подразумева и планина Рогозна. Како је она готово ненасељена, у ужем смислу се под Ибарским
Колашином сматра описана територија без те планине. Српско становништво Ибарског Колашина
насељено је у XVIII веку, о чему сведоче називи села. Према легенди, опустео Ибарски Колашин су
населила четири брата, Јакша, Влашко, Матко и Ђуса, а од њихових потомака су настали велики
родови, Јакшићи, Влашковићи, Матковићи и Ђусићи, којих данас на овом простору више нема.
Колашинци су за време Турске владавине уживали извесну аутономију која се огледала у
институцији кнеза из редова локалног становништва, који је имао управна и судска овлашћења.
У току XIX века Колашин се делио на четири кнежевине, од којих је свака имала свог кнеза, на
челу целог Колашина налазио се такођњ кнез.
И данас Колашин представља чисто српску оазу али са нешто мањим бројем села јер је
један део села потопљен изградњом бране у селу Газиводе. Настало језеро протеже се двадесетак
километра у дужини.

Игре и песме из Ибарског Колашина

За ледене стене, Сан ме мори сан ме ломи, Нема више моје твоје, Ој девојко гарава (Ојкање),
Ој невене мој невене, и др.
У овој кореографији је карактаристично Ојкање, на крају песме Ој невене мој невене,
девојке истурају дланове како би показале своју чистоту.

Ауторство
Кореографија: Ђорђе Лакушић и Ибиш Кујовић
Сарадници: Вуко Лакушић
Припрема за музички аранжман: Дражен Јевтић
Музички аранжман:
Костим: Душица Радосављевић

Сан ме мори