Page 5 - POVRATAK ISHODISTU- KUD KOPAONIK LEPOSAVIC

ПОВРАТАК ИСХОДИШТУ

УВОД

Објављивањем публикације „Повратак исходишту“, КУД „Копаоник“ из Лепосавића је на још
један начин допринео очувању и развоју српског културног идентитета на Косову и Метохији.
Српско културно наслеђе на Косову и Метохији је непрекидно обликовано од средњег века
до наших дана и састоји се од сакралне, уметничке и етничке баштине, нематеријалне једнако као
и материјалне. Настанак светиња Српске православне цркве и баштине српског народа и српске
државе документовано се може пратити од раног средњег века до данашњих дана.*
Област са најбројнијим споменицима сакралне архитектуре коју је европска цивилизација
наследила од хришћанског Истока налази се управо на територији Косова и Метохије. Њу чини
око 1300 цркава и манастира, од којих је трећина из Средњег века. У то време је простор Косова и
Метохије био средиште духовног живота, покојиште највиших српских духовних достојанственика и
завичај великом броју угледних српских властеоских породица (Мусићи, Бранковићи, Лазаревићи),
које су овде имале своје поседе, док су земљиштем и богатим рудама располагали у највећој
мери сами владари. Они су даривали манастире огромним имањима са селима и катунима, тако
да је највећи део данашње територије Косова и Метохије био прекривен црквеним поседима –
метосима.
Дуги периоди туђинске власти, пре свега владавина Турске царевине на Балкану, утицали
су да се духовни и световни живот народа слије у јединствени амалгам обичаја и ритуала и веже
за одређена места и споменике културе. Модернизацијски процеси током XX века су учинили да
се практиковање многих обичаја у свакодневном животу прекине, али не и заборави. Носиоци
очувања таквих обичаја у свести народа и њиховог извођења су постала културно-уметничка
друштва, која својим извођењима оживљавају народну традицију.
Имајући у виду околност да албанска етничка заједница настоји да преко моноетничких
институција агресивно промовише албански културни идентитет, затим егзодус Срба са Косова и
Метохије по доласку Мисије УН јуна 1999. године и услове у којима данас на Косову и Метохији
живи српски народ намеће се неизбежно питање опстанка нематеријалне културне баштине
српског народа на Косову и Метохији. Утолико је већи значај активности културно уметничких
друштава, на којима је тешко бреме обједињавања локалних обичаја у репрезентативну целину
музике, песме, игре, костима и драматизације обичаја и њиховог представљања публици која је
са тим обичајима површно упозната, или их не познаје уопште, као и публици која је те обичаје
колико до скора сама упражњавала.
Фолклорно стваралаштво као посебан вид уметничког изражавања захтева упорност
у раду и неограничену временску посвећеност. Стварање нових кореографија на изворним
мелодијама поред осталог подразумева темељно познавање народног музичког стваралаштва
сваког појединачног локалитета на Косову и Метохији. Посебна пажња је посвећена аутентичности
народних мелодија и садржају текстова на основу чега су обликоване све ове кореографије. Оне
су потом извођене на сценама у Србији, Европи, Аустралији, Блиском Истоку, Кини и Африци, а
посебно топло дочекане код српске дијаспоре у Швајцарској, Немачкој и Аустрији.
За постигнуте резултате у представљању и афирмацији српског народног стваралаштва
на Косову и Метохији КУД „Копаоник“ из Лепосавића изражава неизмерно поштовање према
свима који су нам веровали и несебично подржавали све наше напоре на плану очувања српског
националног и културног идентитета.

* Мартовски погром на Косову и Метохији: 17–19. март 2004. године: с кратким прегледом уништеног и угроженог хришћанског
културног наслеђа. Београд : Министарство културе РС : Музеј у Приштини (са измештеним седиштем), 2004. Стр. 17.